NSP
(Eee neću ni kako ja 'oću. Može li to - može!)
Već poduže vreme IN je voleti sebe (uzgred, samo je hipotetički spomenuto vreme, jer ono zapravo i ne postoji), samo i isključivo sebe. Zarad istine, dozvoljeno je povrmeno voleti i drugog... ali voleti drugog samo u funkciji samovoljenja, onda kad to pomaže da dokažeš sebi da si drugačiji, osobeniji, da pomažeš drugima, da si 'u trendu' - i da voliš sebe. Voleti samo sebe nije sebično, u odnosu na one koji vole drugog. 'Ajde što je AUT voleti drugog, želeti dom, druga i "u dobru i u zlu", zajedništvo (nek' se dogovore Tvorac, Darvin, evolucija, univerzum, Veliki prasak, ko god... ko nas je to stvorio) nego je takvo mišljenje deplasirano, a osećanja svedena na puke strujne impulse. Ili biznis plan nije napravljen do kraja (a i kako bi, kad nema vremena) ili je Tehnološka špijunaža pomogla da konkurencija sa Andromede (ili možda sa Kriptona) mazne poslednje poglavlje plana za stvaranje sveta. E pa vi mali žuti (plavi, bezbojni, zeleni... kakvi god) 'sa gornjeg nivoa' neka ste onemogućili potpuno sprovodjenje autorovog plana (ko god da je bio autor) za moj jebeni život. Verovatno i nije valjao, ali ste onda baš mogli i da podmetnete par sitno kucanih strana kako bi trebalo delati.
Ovako, izgleda, ipak da je vreme da počnem da volim sebe i samo sebe, ako ne iz drugog nekog razloga, onda radi opstanka. Nije u duhu tradicije, hrišćanstva, islama, judaizma, budizma... i svih ostalih izama na ovoj kugli (a i šire u svemiru - siguran sam da ih ima i tamo). Nije ni u skladu sa osvedočenim vrednostima evolucije Čoveka (sa velikim Č), ali je korisno. Nije Makijaveli bio lud kad je, na sva zvona oglasio (čak i do budućnosti) da 'Cilj opravdava sredstva'. A za tako uzvišen čin Samovoljenja ni jedno sredstvo nije dovoljno dobro, pogotovo nije nedozvoljeno. Da je i od krstaša protiv NSP - mnogo je. Ustvari, sve to može, ali može dok može, a onda...
Ne znam zašto ovo pišem... ili možda znam ali ne želim sebi da priznam. Znam ko zna (ili misli da zna, svejedno je - posledice su iste), ali sam ipak morao da kažem.
Nema linka, nigde. Sem ovde, ovo
nigde i ne piše. Zapravo piše... Piše u nedavnom sećanju, makar dok ga ne nagrize zub vremena, demencija, čika Alchajmer... Blinka u podsvesti kao na displeju Androida: 'Imate propušten poziv' i ubadaće crvena slova u mozak dok ih ne resetujem, a neću, jer čekam da se poziv ponovi.
I dalje se silno nadam... da, baš tome.
U ovom "vrlom novom svetu" (Oldos Haksli) sve je roba a Drugi (prevaziđena je reč "voljeni", čak i "partner", jer smo samosvojni), Drugi (ne Dragi!) je usluga. Drugog možemo da imamo kao družbenika (viši nivo: pozorište, izložbe), "momka" za šoping, domaćina - muška kućna pomoćnica, slično mužu (da li još ima evnuha?), i (naravno) kao profesionalnog ljubavnika. Uz sve te pogodnosti, lepše je reći blagodati NSP, treba strasno voleti sebe i svoj račun u banci. Što je veći, mislim što smo finansijski jači i mi smo lepši. Manji nam je nos, veće su nam grudi, godine ispeglane, guzice (i do guzice) po meri, mišići gde treba, sala nigde... i kako ne bi voleli sebe (do obožavanja), tako ostvareni, ispunjeni i lepi!
ОдговориИзбришиNa nečemu od pobrojanog - hvala... Na veći deo - hvala, ne hvala...
Избриши